TOŠabac!

Kontaktirajte nas
Znamenito mesto Mišar
Znamenito mesto Mišar

Na Mišarskom polju kod sela Mišara, oko 6 km jugoistočno od Šapca, odigrao se u sredu, 1. avgusta po starom ili 13. avgusta po novom kalendaru 1806. godine, čuveni boj između srpskih ustanika sa Karađorđem na čelu i turske vojske iz Bosne, koju je predvodio Sulejman paša Skopljak i Kulin kapetan. To je bila posle Kosova najveća bitka između Srba i Turaka, i najznačajnija pobeda u Prvom srpskom ustanku, koja je označila vojnu, političku i psihološku prekretnicu. U čast ove značajne pobede u selu Mišaru je podignut spomenik Karađorđu i mišarskim junacima u neposrednoj blizini mesta gde se odigrala bitka. Pored spomenika je i Muzejska postavka Narodnog muzeja iz Šapca, posvećena ovom događaju.

Na mestu drvenog belega, Drinosavsko kolo jahača „Knez Mihailo“  iz Šapca je 3. avgusta. 1906. godine, povodom stogodišnjice velike pobede srpske vojske nad Turcima, podiglo spomenik Karađorđu i mišarskim junacima. Svečanost povodom otkrivanja spomenika u subotu 8. septembra 1906. godine bila je impozantna.

Spomenik Karađorđu i mišarskim junacima je u obliku okruglog stuba postavljenog na kvadratno postolje, koje leži na četvorostepenom širokom postamentu. Na vrhu spomenika stoji dvoglavi orao sa raširenim krilima koji simbolizuje pobedu srpske vojske. Orao je izrađen od bronze i obojen u belo a okrenut je Bosni. Spomenik je izrađen od sivog klesanog granita iz podrinjskog kamenoloma u Radalju, u kamenorezačkoj radnji Ljube Matića u Šapcu.  Na spomeniku je ispisana posveta raspoređena s leva na desno na sve četiri strane: „Karađorđu i mišarskim junacima 1806 – 1906“ / „Drinosavsko kolo jahača – Knez Mihailo“ /„U ime zahvalnog potomstva“ / „O stogodišnjici mišarske bitke“.

Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva 1996. godine pokrenuo je postuak da se spomenik na Mišaru stavi pod zaštitu zakona.

Narodni muzej iz Šapca 1981. godine je uredio stalnu memorijalnu muzejsku postavku „Mišarska bitka“, koja je smeštena u tri odeljenja Doma kulture na Mišaru. Prvo odeljenje sadrži fotografije i dokumenta koji svedoče o stanju u Srbiji do izbijanja ustanka 1804. godine. Predmeti, oružje i odeća iz 1806. godine izloženi su u drugom odeljenju. U trećem delu izložbenog prostora koji je posvećen samoj bici, centralno mesto zauzima portret Karađorđa. Takođe, tu se nalaze portreti mačvanskih vojvoda, maketa mišarskog šanca i zastava iz I srpskog ustanka. Tokom proslave godišnjice Mišarske bitke 1990. godine srpskom naroduje vraćeno jedno dragoceno znamenje Mišarskog boja. Naime, posle skoro dva veka, vraćena je u šabački muzej „Mišarska zastava“, jedna od osam zastava koje je Krađorđu poklonio ruski car Aleksandar I.

2 years ago / No Comments