TOŠabac!

Kontaktirajte nas
Dragiša Penjin
Dragiša Penjin

 

Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Šapcu i, pred rat, započeo studije veterine u Beogradu, ali ih je morao prekinuti. Rat je prekinuo i njegovo bezbrižno odrastanje i stasavanje. Već na samom početku, bio je učesnik po zlu čuvenog krvavog marša od Šapca do Jarka.

Još jedan ratni događaj trajno je obeležio i opredelio Penjinov život. Sa drugovima iz Šabačke gimnazije, četnici su ga oterali u Banju Koviljaču, gde je 10 dana radio na kopanju rovova. Vraćeni su u Šabac u četničkim uniformama. O tome je Penjin kasnije pričao: “Đavo me nadari pa se u toj uniformi (dečija posla) fotografišem sa jednom devojkom i ta fotografija odmah, posle rata, dospe u ruke komunistima, gradskim apartčicima… Posle su stalno sumnjali u mene. Držali su me za svog ideološkog protivnika. I ometali me u svemu. Zagorčavali mi život.”

Mnogi Šapčani nisu ni znali o čemu se tu zapravo radi, ali je bilo dovoljno da se od njega distanciraju samo zato što je, zbog nečega, bio žigosan i stavljen pod svojevrsnu političku hipoteku.

Diplomirao je na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu 1950. godine. Gotovo ceo radni vek proveo je kao novinar “Glasa Podrinja”. Postao je čuven po svojim reportažama, u kojima je, prepoznatljivim stilom, pisao o značajnim ličnostima. Ipak, više je voleo da piše o običnim, malim ljudima, koji su, živeći naizgled svoje obične živote, po nečemu postali specifični i prepoznatljivi u sredinama u kojim žive. Galerija tih likova je izuzetno široka.

Bio je prvi posleratni pozorišni i književni kritičar u Šapcu.

Objavio je ukupno 48 knjižeevnih dela. Najbrojnije su zbirke pesama, među kojima posebno mesto zauzimaju pesme za decu. Posebno su popularne njegove komponovane pesme, koje su postale pravi hitovi: Kad je deda lumpovao i Nad Šapcom je mesečina, za koje je muziku napisao Mulutin Popović Zahar, a interpretira ih poznati šabački orkestar Stari zvuci.

Pored pesama (13 zbirki), u njegovom književnom opusu zastupljene su pripovetke (3 zbirke), romani (4), drame (5), scenariji… Ostalo je služilo trenutku, sceni, medijima, rediteljima i kompozitorima. I javnosti, kojoj je podario na hiljade napisa, članaka i reportaža.

Penjinova privrženost Šapcu i Šapčanima postala je poslovična, mada su, pred kraj života, kad se svode životni računi, njegova osećanja prema Malom Parizu bila pomešana i često suprodstavljena.

Njegov biološki sat je neuobičajeno otkucavao. Noću nije spavao. Izlazio je u duge noćne šetnje i zalazio u njemu drage kafane, gde je ostajao do svanuća. Većina njegovih pesama nastala je u dugim noćnim šetnjama. Noć je za njega bila neiscrpan izvor inspiracija. “Noć je pesnički milje”- govorio je. “Noću kucaju neki drugi damari sveta”.

Umro je 11. aprila 2000. godine u Šapcu, u 75. godini, i sahranjen je na šabačkom Donjošorskom groblju. Nije dočekao da uđe u 21. vek.

 

KAD JE DEDA LUMPOVAO
Muzika: Milutin Popović Zahar
Tekst: Dragiša Penjin

Kad je deda lumpovao
u šabačko staro doba,
paljeni su polileji
u svih devet carskih soba.

Kad je deda lumpovao
na tri ćoška i dva skvera,
vozili su štap i šešir
dva posebna fijakera.

Služile ga kelnerice,
nasmejane, ljupke, vešte,
ali deda i ne haje,
pa odjuri čak do Pešte.

Treća zora kad osvanu
i dogore noć i sveća,
pre njega su kući stigle
za baku tri korpe cveća.

Refren ispod svake strofe
Poljupce je čak iz Luvra
slala Šapcu Mona Liza,
noćni život na Balkanu
bio je k’o sred Pariza.

Pesma “Kad je deda lumpovao” napisana je početkom `80. godina u duhu starogradskih pesama i peva je čuveni šabački ansambl “Stari zvuci”.
Ova pesma već više puta se pojavila na različitim cd-a starogradske muzike bez navođenja imena izvođača i autora muzike i teksta.

2 years ago / No Comments