TOŠabac!

Kontaktirajte nas
Kosta Abrašević
Kosta Abrašević

Kad neko poživi samo 19 godina, a postane simbol mladosti i srpskog pesništva, može se samo konstatovati da se radi o nesvakidašnjem talentu, meteoru koji je snažno zasijao i ugasio se. Rođen je u Ohridu, 29. maja 1879. godine, gde je završio tri razreda grčke osnovne škole.

Otac Naum, sitan siromašan trgovac, otisnuo se u pečalbu 1897. godine. Obreo se u Šapcu, gde su od ranije bili neki njegovi rođaci. Naredne godine, sa majkom Sotirom, i Kosta se uputio na dugačak put. Putovalo se tegobno, konjskim karavanom. Pošto mu nisu priznata tri razreda grčke škole, morao je ponovo u prvi razred. Po završetku osnovne škole, u kojoj je bio odlikaš upisao se Šabačku gimnaziju.

Svoje prve stihove, naivne i dečije, ispevao je još kao đak osnovne škole. Docnije je pesme objavljivao u Socijaldemokratu (1895) i Vraču (1896).

Kostina intelektualna i životna određenja i opredeljenja direktno su vezana za spoznaju ideja i učenja Svetozara Markovića i buđenje Srbije iz učmalosti i zaostalosti. Dve najkreativnije i najpoznatije Kostine pesme su “Zviždi vetre” i “Crvena”, na čije stihove je komponovana muzika i često su izvođene. Po njima, Kosta je okarakterisan kao prvi proleterski pesnik. Kao gimnazijalac, Kosta i drugovi odlučili su da “izdaju” dva lista – jedan književni, Omirov venac, i drugi satirični, pod nazivom Grbonja. Kako sredstva za štampanje nije bilo, oni su izlazili u rukopisu, uz veliki trud i angažovanje Kostinog kružoka. Listovi su čitani idući od ruke do ruke.

Godine 1887. Kosta se razboleo. Lečio se u Banji Koviljači, ali većeg napretka nije bilo. Vratio se kući neoporavljen i neizlečen. Snaga ga je sve više napuštala. Svestan da mu je kraj blizu, drhtavom rukom, samo pet-šest dana pred smrt, napisao je sledeće stihove:

“Smrtni je časak došao; grobu se hladom spremam,
Kleca mi trošno telo; životne snage nemam.
Ali ja se ne bojim smrti – ćivot je gorak bio -
Životne slasti nisam ni jedne kapi pio.”

Umro je u Šapcu, jednog hladnog zimskog jutra, 8. januara 1898. godine. Umro je onda kad je tek trebalo da živi i stvara.

Zbog iskrenosti i nadahnutosti, ubrzo posle smrti Kosta je postao simbol radništva, mladosti, pesme i igre. Brojna kulturno-umetnička društva u Srbiji ponela su njegovo ime. Od 1905. godine, i najstarije šabačko kulturno-umetničko društvo nosi naziv “Abrašević”.

Kosta je sahranjen na šabačkom Kamičkom groblju, gde mu je podignut spomenik u obliku stuba bez kapitela. U središnjem delu uklesana je ploča u obliku otvorene knjige, dok je na vrhu postavljena metalna liga.

1 year ago / No Comments