TOŠabac!

Kontaktirajte nas
Krstivoje Ilić
Krstivoje Ilić

Pesnik Krstivoje Ilić rođen je u Brdarici, u zaseoku Vila-Leska, 8. marta 1938. godine, kao poslednje, sedmo dete roditelja Zagorke i Milovana. Mada je majci bio posebno naklonjen, pesnički dar nasledio je od oca. Kao dečak, bio je nemirnog duha, sklon maštarijama i sanjarenju.

Osnovnu školu je završio u obližnjem Draginju. Kao izraziti talenat za fudbal, bio je kapiten školske selekcije. Fudbal će i kasnije igrati, sa puno majstorstva, na čuvenoj šabačkoj Dudari i u amaterskim klubovima.

Počeo je da piše pesme u VII razredu osnovne škole. Prve pesme su mu objavljene u popularnom dečjem listu Pionir. Želeo je da se upiše u učiteljsku školu, ali je to, za njegove roditelje, bio prevelik teret. Tražili su za njega školu koja se brže završava i dovodi do zaposlenja, pa se tako našao u Trgovačkoj školi u Šapcu. Po završetku srednje škole i odsluženja vojnog roka, postao je student Više pedagoške škole u Šapcu, gde će i diplomirati. Kasnije, studije književnosti je nastavio na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Tih godina, upoznao je Slavku Đaković, potonju profesorku biologije, svoju veliku njubav, buduću suprugu i stalni izvor poetskih nadahnuća. Ta ljubav i danas traje.

Krstivoje je veoma plodan pisac. Objavio je sledeće knjige, uglavnom kod najpoznatijih izdavača: Razdor u sluhu ruže (1973), Labudovi nad Vila-Leskom (1977), Jastreb na nišanu (1980), Elegije iz predgrađa (1982),Kolaste azdije (1985), Prigovor orfeju (1987), Elegije iz kazamata (1989),Male ljubavne pesme (1989), Jesenji predeli (1990), Katreni o vinu (1992),Proleće u Draginju (1994), Mišarske elegije (1995), Sazvežđe ariljskog anđela (1996), Izabrane i nove pesme za odrasle (1996), Proleće u Draginju – izabrane pesme za decu (1997), Pelen i Melema (1998), Sabor besmrtnika (1996), drama Mišarska bitka (2000), U sudnji čas (2001),Dečak iz Vila-Leske – izabrane ljubavne pesme za decu (2002), Elegije nad gorama i vodama (2003), Poreklo soneta (2006)…

Skoro sve Ilićeve knjige doživele su po nekoliko izdanja.

Prepevao je sa nemačkog Hederlinga, sa ruskog Bloka, i sa makedonskog Pavlovskog. Često je prevođen i nagrađivan. Od nagrada izdvajamo Krunu Despota Stefana, za životno delo, a on sam s ponosom ističe i Nagradu za kulturu “Žika Popović”, u Šapcu.

Od 1993. godine, posle 30 godina provedenih u Beogradu, iznova živi i stvara u Šapcu, kao profesionalni pisac. Kao pesnik, ušao je u najznačajnije antologije, za odrasle i decu, u čitanke i školsku lektiru. Svrstao se u red najboljih savremenoih srpskog elegičara.

Dugogodišlji je član Udruženja književnika Srbije. Živi i stvara u Šapcu.

ORAH U VILA – LESCI

Iskopan je orah, sklonjeno korenje,
ničeg više nema, ni senke, ni ploda,
ali se u noći još na njega penje,
onaj plavi dečak, starom stablu odan!

Još oseća ukus jezgra koje tope
usta što su večno ispunjena glađu,
i sluša u krošnji kad prilaze stope,
oca, koje žele u snu da ga nađu.

Gde je danas orah, i otac, i pretnje,
da će dugim prutom s vrha da ga skine,
danas, kad dolazi, u časove letnje,
pustom zavičaju, nadomak planine!

Ko se to sa nama stalno poigrava,
sa detinjstvom što je ostalo u svemu
odgovora nema — tiho niče trava,
gde je bio orah, i možda — u njemu!

 

 

 

2 years ago / No Comments