TOŠabac!

Kontaktirajte nas
Akademik Mihailo Đurić
Akademik Mihailo Đurić

Mihailo Đurić je rođen 22. avgusta 1925. godine u Šapcu, od oca Stevana, sudije, i majke Milice rođ. Despotović, učiteljice. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u raznim mestima službovanja svog oca. Studirao je pravo, filozofiju i klasičnu filologiju u Beogradu. Doktorirao je 1954. na Pravnom fakultetu s tezom Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista. Iste godine je izabran za asistenta na Pravnom fakultetu, na kome je prošao kroz sva univerzitetska zvanja (docent 1957, vanredni profesor 1964, redovni profesor 1969). Predavao je Istoriju političkih teorija, Opštu sociologiju i Metodologiju društvenih nauka.

Udaljen je sa Univerziteta i oteran na robiju 1973. godine zbog govora održanog 18. marta 1971. u vez  sa ustavnim amandmanima. Od 1974. do 1989. bio je naučni savetnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu, kada je vraćen na Pravni fakultet. U istom periodu delovao je kao gostujući profesor za filozofiju na univerzitetima u Beču, Zapadnom Berlinu i Augsburgu, a držao je pojedinačna predavanja i na mnogim drugim nemačkim i austrijskim univerzitetima. Od 1981. do 1991. bio je direktor internacionalnih seminara o Ničeovoj filozofiji u Međuuniverzitetskom centru u Dubrovniku, zajedno sa profesorom Jozefom Simonom iz Bona kao kodirektorom. Od 1985. do danas je predsednik Naučnog veća Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Mihailo Đurić je učestvovao na mnogim filozofskim skupovima u zemlji i inostranstvu. Pored mnogih rasprava i članaka objavljenih u raznim domaćim i stranim časopisima i zbornicima, objavio je 12 knjiga i priredio 7 zbornika. Pokretač je i glavni urednik časopisa “Filozofski godišnjak”, koji od 1988. izlazi kao glasnik Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za 1990. godinu. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu i Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu. Preminuo je 25. novembra 2011. u 86. godini.

U parku Mali Tašmajdan 3. oktobra 2016. godine otkrivena je bista ispred amfiteatra na otvorenom Pravnog fakulteta u Beogradu istaknutom Šapčaninu i najznamenitijem srpskom filozofu 20. veka, Mihailu Đuriću. A 28. novembra 2016. otkrivena je spomen ploča profesoru Đuriću  u ulici Ivana Đaje na Vračaru.

Biblioteka šabačka i Šapčani su odali izuzetno priznanje i počast jednom od najboljih od njih u novoembru 2016. – prepuna dvorana Vinver je bez daha slušala o Mihailu Đuriću, Šapčaninu, akademiku, na večeri posvećenoj knjizi akademika Danila Baste „Prust i violina u Zabeli“ objavljenoj povodom pet godina od smrti ovog velikana srpske intelektualne elite.

Glavni radovi akademika Mihaila Đurića na srpskom jeziku:

Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista (Greek Sophists idea of Natural
Law) 1954
Humanizam kao politički ideal : ogled o grčkoj kulturi (Humanism as
Political Ideal : A Study of Greek Culture), 1968
Problemi sociološkog metoda (Problems of Sociological Method), 1962
Sociologija Maksa Vebera (Sociology of Max Weber), 1964
Iskustvo razlike : suočavanja s vremenom ( The Experience of Diversities :
Facing the Modern Age), 1994
Stihija savremenosti, 1997
Niče i metafizika, 1984
Putevi ka Ničeu: prilozi filozofiji budućnosti, 1992
Izazov nihilizma (The Challenges of nihilism), 1986
O potrebi filozofije danas : filozofija između Istoka i Zapada (On
the Need of the Philosophy Today: Philosophy between East and West), 1999
Poreklo i budućnost Evrope, 2001
(The Fragile Human Good: Contemporary Importance of Aristotle’s Practical
Philosophy), 2002
Glavne knjige na nemačkom jeziku:
Mythos, Wissenschaft, Ideologie: ein Problemaufriss, Amsterdam 1979
Nietzsche and die Metaphysik, Berlin 1985
Kunst und Wissenschaft bei Nietzsche, Würzburg, 1986
Nietzsches Begirff der Philosophie, Würzburg, 1990
Die Serbische Philosophie heute, München, 1993

 

6 months ago / No Comments