TOŠabac!

Kontaktirajte nas
Odlikovanja Šapca
Odlikovanja Šapca

Pišući o Šapcu posle Prvog svetskog rata, Mladen St. Đuričić beleži:

„U maju 1920 godine još je ličio na Pompeju. Ulice su bile kao tek odgrnute iz lavine koja ih je vekovima pokrivala… Preko razvaljenih zidina od domova u kojima je pevala sreća, štrklja zova i kiselo drvo. Iz pocepanog i pogorelog patosa mlad orah stigao do tavana u jednoj sobi, a u drugoj zakasnela kajsija visoko digla svoje rubine u cvetovima. U trećoj – trešnja… Ovde onde nevešto ispravljen zid a daskom prekriven krov. Iz njega se puši i bez dimnjaka. Na šum koraka ulicom iza sklepanih vrata pojavi se poneko mumificirano žensko lice, zagleda se u prolaznika kao u čudo, pa se vrati u ruševine, kao u grob. Pustoš i čamotinja… U centru varoši, na mestu velikog tržišta na kom je vrilo decenijama, kaldrma zasnala u travi!… Pred njom ćuti izrešetana granatama i kartečem bogomolja, u koju je Gospodar Jevrem uložio toliko novaca i staranja. Nad njom štrči prebijen i oderan toranj; a pod njim crkva-grobnica kao mauzolej usred ratne nekropolje. A svuda okolo nje zija strašna java iz kućnih grobova od koje se trza zalutali prolaznik.“


U takav Šabac doputovala je francuska delegacija da uruči orden kojim ga je, za stradanja i herojstvo, odlikovala Republika Francuska.
Francuski ratni krst sa palminom grančicom, uručen Šapcu 8. jula 1920. godine, bilo je prvo od tri odlikovanja koje je Šabac dobio posle Prvog svetskog rata. Ovo priznanje, koje ima još jedino francuski grad Verden, Francuska Republika prvi put je uručila jednom gradu izvan svoje države. Zbog toga Šabac nazivaju i Srpskim Verdenom.


Prema izveštaju Politike, nekada lepi grad koji je „navukao jezu“ srušenim kućama, 8. jula bio je okićen zastavama i zelenilom. Na pristaništu su goste, koji su doputovali zasebnim brodom „Vojvoda Mišić“, dočekali građani i „naročito obrazovani odbor“. Pozdravio ih je, na francuskom jeziku, advokat Dragomir Petrović, a onda je povorka preko Baira i Male pijace došla u crkvenu portu gde su ih čekali episkop šabački Jevrem Bojović, komandant drinske divizijske oblasti đeneral Plivelić i predsednik šabačke opštine Milan Sotirović. Sa njima, prema procenama novinara, bilo je i oko sedam hiljada duša. Ceo Šabac.


„Pred crkvom, koja na to gotovo ničim ne podseća osim imenom, u jednom okviru pustoši i ruševina, pod žarkim zracima julskog sunca i u najsvečanijoj tišini G. De Fontnej je izrekao Šapcu pozdrave, divljenje i čast koje mu Francuska šalje.“


Vikont De Fontnej svoj govor završio je rečima:
„Ja, evo, donosim vašoj varoši ovaj Francuski Ratni Krst načinjen od bronze od koje je sakovano naše pobedonosno oružje. Slava gradu Šapcu koji je zaslužio da u istoriji svetskog rata bude pomenut ovim rečima: Proslavljen grad; predmet neprekidnih neprijateljskih napada još od prvih dana austro-ugarskih napada, u 1914. god., pa do kraja 1915. godine. Za to dugo vreme bio je izložen vatri silne artiljerije sviju kalibera i u više je maha bio poprište ogorčenih borbi. Divan simbol junačkog otpora srpskog naroda.“
U ime Šapčana Ratni krst primio je Milan Sotirović, predsednik opštine, ističući da nas je Francuska prva razumela, prihvatila i pomogla za dalju brobu, „dala mogućnosti i snage da svojim velikim delima iznenadimo svet“.


Francuski poslanik položio je venac na grob mučenika sahranjenih kod crkve, a zatim posetio šabački Francuski klub gde ga je pozdravila Sofija Ranković. Ručak za goste priređen je u gostionici kod „Belog krsta“. Francuski izaslanik nazdravio je srpskom narodu, a zahvalili su mu se „g. M. Milinković, profesor, i G. Gašić, apotekar“. Posle ručka gosti su obišli varoš „interesujući se za njene ustanove, prilike i nevolje“, a onda su ih Šapčani ispratili do pristaništa.


Ratni krst Čehoslovačke uručen je Šapcu 13. juna 1926. godine. Brod sa gostima sa klenačke strane prispeo je u šabačko pristanište uz zvuke čehoslovačke himne, a „prvi se pojavio čehoslovački poslanik g. Šeba sa gospođom“. Među visokim gostima bili su „vojni ataše pukovnik Mezl, sekretar Mečl, potpukovnik Kotik i predstavnici čehoslovačke kolonije iz Beograda“. Sa srpske strane, kraljev predstavnik bio je general Josif Kostić, predstavnik vlade ministar finansija Ninko Perić, predstavnik ministra vojske general Miloš Mihailović i osvedočeni prijatelj srpskog naroda dr Arčibald Rajs. Šabačku delegaciju činili su predsednik i odbor šabačke opštine, veliki župan šabački Vasa Aleksić, predstavnici Sokola i svih kulturnih i humanitarnih društava Šapca.


Visoke goste na pristaništu je pozdravio predsednik šabačke opštine Milan Mika Đorđević, stari ratnik koji je kao rezervni artiljerijski oficir bio dva puta ranjen, a zatim je povorka „kroz špalir đaka, vojske i naroda“, krenula ka crkvi gde se posle pomena žrtvama „izašlo na grob kraj crkve u koji su austro-mađari sahranili sto šesdeset poubijanih žena, dece i nekrivih staraca“. U zajedničkom grobu počivalo je i sedam vojnika Čeha, koje su Austrijanci streljali kao veleizdajnike. Posle govora šabačkog episkopa Mihaila, Jan Šeba položio je vence, jedan u ime predsednika Masarika, a drugi u ime Narodne skupštine Čehoslovačke.
Nakon crkvenog obreda, u sali hotela „Pariz“ održana je svečana sednica opštinskog odbora na kojoj su usvojeni predlozi da se čehoslovački predsednik Tomaš Masarik i poslanik Jan Šeba proglase za počasne građane Šapca, a Pocerska ulica nazove ulicom predsednika Masarika.
Pre nego što će predati odlikovanje, Jan Šeba je rekao da je ulazeći u Šabac imao osećaj koji se javlja u pobožnom hrišćaninu kada ulazi u hram. „Posle toga, g. Šeba je predao odlikovanje. Predao je g. predsedniku opštine jastučić od bele svile, na kome je umetnički izvezen grb Čehoslovačke i na kome je bio utvrđen čehoslovački Ratni Krst.“


Svečana sednica završena je čitanjem pozdravnih telegrama srpskom kralju Aleksandru Karađorđeviću i predsedniku Čehoslovačke Tomašu Masariku, a zatim je u „Narodnoj gostionici“ priređen banket na kome se govorilo i nazdravljalo. Najburnije je pozdravljen dr Rajs koji se sećao kako je prvi put „prekoračio na srpsko tle i kada je zašao po Mačvi da vidi ona grozna svirepstva neprijateljske vojske“.


Karađorđevu zvezdu sa mačevima IV stepena, izaslanik kralja Aleksandra Karađorđevića uručio je Šapcu 22. jula 1934. godine, a kralj je grad odlikovao prilikom prve zvanične posete Šapcu 3. juna iste godine.
U sali hotela „Pariz“, ađutant kralja Aleksandra, general Vladimir Kostić uručio je odlikovanje predsedniku šabačke opštine Petru Grozdiću i tom prilikom rekao:
„Gospodine pretsedniče, predajući vam ovo odlikovanje, čast mi je izraziti vam želju Nj.V. Kralja da ono služi za primer budućim pokolenjima kako se služilo i žrtvovalo svome Kralju i otadžbini. Šabac je uistini grad koji je najviše osetio ratne teškoće, koji se istinski žrtvovao i koji ovo odlikovanje potpuno zaslužuje.“


U ime Šapčana zahvalio se predsednik opštine Petar Grozdić i rekao da će taj orden, uz još dva odličja, Francuske i Čehoslovačke, svedočiti pred naraštajima o „visokoj časti i junaštvu Šapca“, a zatim je u hotelu „Pariz“ priređen banket.


Krajem 2008. godine, u centru grada, podignut je spomenik ratnih odlikovanja, rad vajara Milisava Tomanića, a sva tri odlikovanja nalaze se i na grbu Šapca.

4 weeks ago / No Comments