TOŠabac!

Kontaktirajte nas
УКИДАЊЕ ЧИВИЈАДЕ
УКИДАЊЕ ЧИВИЈАДЕ

Прва Чивијада није наишла на добар одјек међу члановима Савеза комуниста. Томе у прилог говоре цензура, као и партијске казне изречене члановима одбора Чивијаде.

Према писању штампе, Витомир Бујишић, који је у то време био директор и главни уредник „Гласа Подриња”, тражио је да буде разрешен дужности директора, а у априлу су одборници Скупштине општине Шабац „прихватили захтев Илије Ђурића за разрешење од функције председника Скупштине општине”.

Илија Ђурић (1933 – 2003), председник шабачке општине
 који је Чивијаду платио губитком функције

Упркос томе Чивијада је наставила да живи још три године, у нешто мањем обиму. Цела манифестација биће у току тих пар година оцењена као лакрдија са часним изузецима. Организација и техничка опремљеност су били јако лоши, а цензура бивала све већа. Драгиша Пењин, шабачки књижевник и новинар је написао „Чивијада није умрла, али се човек осећао као на сахрани“.

Шапчани на Чивијади 1972. године

Иако су јој цензуром и самоцензуром отупеле оштрице, Чивијади није ништа опроштено ни заборављено. Чивијада из 1969. је оцењена као антисамоуправни ексцес, полако се ишло ка њеној потпуној забрани. До потпуне забране и званичног укидања Чивијаде ће и доћи 1973. године, а званични став паратије је био да је фестивал хумора и сатире „привремено укинут да би убудуће био боље организован“. Поново су чланови одбора Чивијаде кажњени јер су „наставили да греше“.  Привремено укидање трајало је до 1990. године, када је група ентузијаста опет рескирала да буде подвргнута „широј критици“.

7 months ago / No Comments