TOŠabac!

Kontaktirajte nas
Мостови
Мостови

Гвоздени мост на Камичку

На раз­глед­ни­ци Шап­ца, издатој одмах по за­вр­шет­ку Пр­вог свет­ског ра­та, ви­ди се сру­ше­на гво­зде­на конструк­ци­ја мо­ста пре­ко ре­чи­це Ка­ми­чак. Мост су ми­ни­ра­ли Аустри­јан­ци 1918. го­ди­не повлаче­ћи се из Шап­ца пре­ма Дре­нов­цу, а да би се са­о­бра­ћај од­ви­јао из јед­ног де­ла ули­це у дру­ги, при­вре­ме­но је био постављен др­ве­ни мост. Њим се ишло до 1921. године, када је у саобраћај пуштен гвоздени мост који је, када је постао уско грло за све развијени саобраћај и замењен бетонским, уступљен Новој Касаби код Милића у Босни и Херцеговини.

Данас овај део Шапца нема мост, јер је речица Камичак затрпана 1968. године.

Осим о мосту, ова разгледница прича још једну причу. Ар­те­ски бу­нар крај моста био је је­дан од че­ти­ри коли­ко их је Ша­бац та­да имао. Дру­ги је био на Ба­и­ру, где се да­нас на­ла­зи Медицин­ска шко­ла, тре­ћи на кра­ју Ка­ра­ђор­ђе­ве ули­це, ис­пред са­да­шњег “Зоркиног” со­ли­те­ра, а че­твр­ти на Др­ва­р­ском тр­гу, крај Со­ко­ла­не. Пре Пр­вог свет­ског ра­та ар­те­ску во­ду по ку­ћа­ма раз­но­си­ле су са­ка­џи­је на двоколи­ца­ма на ко­ји­ма се на­ла­зи­ло др­ве­но бу­ре од сто ли­та­ра са славином за отакање. Са­ка­џи­је су са дво­ко­ли­ца­ма, ко­је је ву­као коњ, сва­ко ју­тро обилази­ле ку­ће оних гра­ђа­на ко­ји су би­ли прет­пла­ће­ни на ар­те­ску во­ду.

Во­да се плаћа­ла ме­сеч­но.

Мостови на Сави

Понтонски мост, а затим и железнички, комбинован с друмским, подигнути су на Сави после Првог светског рата. Пре градње пруге Шапчани су користили пругу од Кленка до Руме, а железничка станица била је на левој обали Саве, преко пута Старог града и до ње се долазило мађарском лађом.

Железнички мост на Сави

На име ратних репарација, Немачка је 1922. године израдила пројекат и испоручила гвоздену конструкцију за мост на Сави. Радови су били завршени 1931. године, а 1934. мост је пуштен у саобраћај.

Изградњом железничког крака Шабац – Кленак у дужини од четири километра и постављањем железничких трачница, мост је оспособљен за железнички саобраћај и 3. јуна 1934. преко њега је прешао шетни воз, а одмах за њим дворски, којим је допутовао краљ Александар Карађорђевић са пратњом. Тиме је отворен редовни железнички саобраћај на прузи Рума-Шабац. Дужина моста износи 680 метара а гвоздена конструкција је тешка преко 6100 тона. Мост је коштао преко 80 милиона ондашњих динара и имао је огроман значај за економски развитак Мачве и Подриња.

23. октобра 1944. Године, приликом повлачења, немци су минирали и дигли у ваздух шабачки мост. Нова власт га је обновила после рата.

На други мост, друмски, Шапчани су чекали до 1976. године

Друмски мост на Сави пуштен је у саобраћај 1976. године

5 months ago / No Comments