Мостови
На разгледници Шапца, издатој одмах по завршетку Првог светског рата, види се срушена гвоздена конструкција моста преко речице Камичак. Мост су минирали Аустријанци 1918. године повлачећи се из Шапца према Дреновцу, а да би се саобраћај одвијао из једног дела улице у други, привремено је био постављен дрвени мост. Њим се ишло до 1921. године, када је у саобраћај пуштен гвоздени мост који је, када је постао уско грло за све развијени саобраћај и замењен бетонским, уступљен Новој Касаби код Милића у Босни и Херцеговини.
Данас овај део Шапца нема мост, јер је речица Камичак затрпана 1968. године.
Осим о мосту, ова разгледница прича још једну причу. Артески бунар крај моста био је један од четири колико их је Шабац тада имао. Други је био на Баиру, где се данас налази Медицинска школа, трећи на крају Карађорђеве улице, испред садашњег “Зоркиног” солитера, а четврти на Дрварском тргу, крај Соколане. Пре Првог светског рата артеску воду по кућама разносиле су сакаџије на двоколицама на којима се налазило дрвено буре од сто литара са славином за отакање. Сакаџије су са двоколицама, које је вукао коњ, свако јутро обилазиле куће оних грађана који су били претплаћени на артеску воду.
Вода се плаћала месечно.
Мостови на Сави

Понтонски мост, а затим и железнички, комбинован с друмским, подигнути су на Сави после Првог светског рата. Пре градње пруге Шапчани су користили пругу од Кленка до Руме, а железничка станица била је на левој обали Саве, преко пута Старог града и до ње се долазило мађарском лађом.

На име ратних репарација, Немачка је 1922. године израдила пројекат и испоручила гвоздену конструкцију за мост на Сави. Радови су били завршени 1931. године, а 1934. мост је пуштен у саобраћај.
Изградњом железничког крака Шабац – Кленак у дужини од четири километра и постављањем железничких трачница, мост је оспособљен за железнички саобраћај и 3. јуна 1934. преко њега је прешао шетни воз, а одмах за њим дворски, којим је допутовао краљ Александар Карађорђевић са пратњом. Тиме је отворен редовни железнички саобраћај на прузи Рума-Шабац. Дужина моста износи 680 метара а гвоздена конструкција је тешка преко 6100 тона. Мост је коштао преко 80 милиона ондашњих динара и имао је огроман значај за економски развитак Мачве и Подриња.
23. октобра 1944. Године, приликом повлачења, немци су минирали и дигли у ваздух шабачки мост. Нова власт га је обновила после рата.
На други мост, друмски, Шапчани су чекали до 1976. године

Друмски мост на Сави пуштен је у саобраћај 1976. године
8 months ago / No Comments