Mišarska bitka bila je jedna od značajnih pobeda ustanika i Prvom srpskom ustanku.
Naime, posle boja na Ivankovcu, avgusta 1805. godine, Porta je otpočela pripreme za odlučujući sukob sa Srbima. Pripreme su završene u leto 1806. godine kada su na Srbiju krenule tri vojske, sa istoka, juga i sa zapada iz Bosne. Turska bosanska vojska krenula je ka Beogradu početkom jula 1806. godine, preko teritorije severozapadne Srbije, posle niza manjih sukoba do odlučujuće bitke je došlo 14. avgusta 1806. godine na Mišarskom brdu. Ustanička vojska brojala je oko 5.000 pešadije i 2.000 konjanika, glavnokomandujući im je bio Karađorđe Petrović, pešadija je bila smeštena u šancu a konjica pod komandom pop Luke Lazarevića je izmeštena van šanca sa zadatkom da udari Turcima iza leđa.
Oko Šapca je bilo okupljeno preko 20.000 turskih pešaka i konjanika, sa Sulejman pašom Skopljakom kao glavnokomandujućim. Sama bitka je započeta u ranim jutarnjim satima, u tom prvom naletu zahvaljujući dobroj akciji srpske konjice, turska vojska je razbijena i naterana na povlačenje ka Šapcu. Do kraja dana Turci su još dva puta pokušavali da razbiju ustanike na šancu i prođu putem za Beograd ali oba puta su oba puta bili razbijeni i naterani pred veče na povlačenje. Turke koji su bežali preko Mačve dokrajčili su ustanici predvođeni protom Nikolom Smiljaničem u Kitogu.
Pobeda na Mišaru predstavljala je odlučujući uspeh ustanika u 1806. godini. Za ustanike je ova vojnička pobeda bila i velika moralna pobeda. U ovoj bici onesposobljena je Turska bosanska vojska za akcije u Srbiji za duži vremenski period.
