Господар Јевремова улица је просторна културно-историјска целина, уједно је јединствен споменички комплекс, који поред архитектонске, има изразиту историјско-урбанистичку вредност. Као сачувани део старог градског језгра, 2006. године је проглашена за културно-историјску целину од изузетног значаја.
Ова улица је део некадашњег старог градског језгра које се почело формирати у првој половини 19. века, када се град развија ван Баира, који је био окосница насеља ван зидина шабачке тврђаве у 18. веку. Лоцирана у самом центру, где се одвијао јавни живот града, у другој половини 19. века добила је трговачку функцију. Своје садашње име Господар Јевремова улица (пре Главна, Господска) добила је још 1890. године, о прослави стогодишњице рођења Јеврема Обреновића. После Другог светског рата звала се улица Марашала Тита, до 2000. године када је поново враћен стари назив.
После раскида са оријенталном архитектуром (средина и друга половина 19. века), у њој се под јаким утицајем средњоевропске архитектуре подижу репрезентативне грађевине богатих грађана, намењене становању и трговини, али и објекти јавне намене који су својом величином и изгледом доминирали. Почетком 20. века тај штимунг је измењен рушењем конака Јеврема Обреновића. Изглед Јевремове улице, најстаријег дела града, годинама је нарушаван „савременом” градњом зграда без традиционалних узора и естетских вредности и немарним односом према културном наслеђу. У циљу очувања аутентичног идентитета Јевремове улице, извршено је истраживање градске архитектуре, које је 1982. године обавио Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца. На основу тога Скупштина општине Шабац је 1985. године прогласила као непокретна културна добра десет објеката градске архитектуре. Даљу бригу о заштити преузео је 1997. године Завод за заштиту споменика културе из Ваљева, који је наставио истраживање градске архитектуре, са акцентом на заштити и уређењу Господар Јевремове улице, као просторне културно-историјске целине од изузетног значаја за Републику Србију.
Завод за заштиту споменика културе из Ваљева је 2002. године, вредновао целу улицу, сачинио урбано-архитектонску документацију и идејни пројекат за спровођење заштите и ревитализације овог дела града. Теренским радом обрађено је преко 40 објеката градске архитектуре у тој улици. Елаборат о градитељском наслеђу са прописаним мерама за њихову заштиту уграђен је у Регулациони план „Центар 1“ у Шапцу. У настојању да се овај део старог Шапца сачува, приступило се 2003. и 2004. године преуређењу и ревитализацији Господар Јевремове улице. Присутни су стилови неоренесансе, академизма, сецесије, модерне, артдеко, карактеристични за средњоевропска струјања у архитектури крајем 19. и почетком 20. века.
Заједничка карактеристика свих зграда, без обзира којег су стила, је богато обрађена улична фасада, истакнути портали и пасажи, атици декорисани или балустерима или мотивима флоралног, антропоморфног или геометријског порекла, а на монументалнијим и богатим кућама и зградама јавне намене често се као завршетак постављају стојеће људске фигуре у низу (Крсмановића кућа, кућа Самуровића, и тако даље).
Као непокретна културна добра проглашене су: Зграда начелства округа подрињског (данашња зграда општинског СУП-а), Зграда Окружног суда, Кућа Павла Станића и Зграда Прве народне апотеке. Својим стилским и типолошким квалитетима оне завређују посебан третман који дефинишу мере заштите које прописује територијално надлежни Завод за заштиту споменика културе из Ваљева. Господар Јевремова улица је до данас сачувала и своју особиту улогу у животу града, то да је одувек је била срце вароши, најживља трговачка и пословна зона, сцена културних манифестација и главно шеталиште.
