„U ponedeljak, 11. oktobra 2021. godine, obeležili smo 174. godišnjicu Biblioteke šabačke. Već danas ponosno stupamo u 175. godinu trajanja i celu godinu ćemo posvetiti jubileju, a ova godina i godišnjica, ništa manje vredna, je obeležena u skladu sa prilikama u kojima smo svi već godinu i po dana – skromno, s merom i odgovorno da bi knjiga nastavila da bude i pribežište i utočište.
Knjiga je kao kašika, makaze, čekić ili točak. Jednom pronađena, ne može se poboljšati. Ne možete napraviti kašiku bolju od kašike. Kada dizajneri pokušavaju da unaprede nešto kao što je na primer vadičep, njihov uspeh je veoma ograničen. Većina njihovih ‘poboljšanja‘ ni ne rade. Knjiga je temeljno testirana, i teško je videti kako bi se mogla poboljšati, unaprediti za ono čemu trenutno služi. Možda će se razvijati u pogledu komponenti, možda stranice neće biti napravljene od papira. Ali će i dalje biti ista stvar.‘ Rekao je genijalni Umberto Eko, i mi ćemo se potpuno složiti sa njegovom tvrdnjom – knjiga ne može biti bolja nego što jeste.I zato smo govorili o knjigama, a o čemu bi drugo u Biblioteci. Pričali smo o građevinama, o bibliotekarima, nikada ne propuštamo da govorimo o čitaocima, a, bila je ovo odlična prilika, baš na Dan Biblioteke da započnemo priče o knjigama. Istorijat knjige, najčitanije knjige, najprodavanije, knjige koje su doživele najviše izdanja, najviše kontroverzi, ili pak, koje su zabranjivane, najmanje, najveće, najkraće, najobimnije – nema kraja mogućnostima kada knjigu izaberemo kao temu razgovora i priče. No, pošto moramo odnekud krenuti, pomenuli smo nekolike knjige koje su menjale svet. Ovaj naš svet, koji ni najbolji ni najgori od svih mogućih svetova jeste jedini naš i menjao se, upravo pod uticajem knjiga. Priča bi predugo trajala kada bi govorili o svim knjigama koje su imale uticaj na razvoj čovečanstva, i zato što je svaka, na svoj način to i činila, pa vas molimo, sugerišite, da u nekim sledećim susretima pričamo o vašim izborima ‘biblija‘ čovečanstva. „
