Манастир Чокешина је православни женски манастир који се налази у истоименом селу, у подножју Видојевице на планини Цер, Мачвански Прњавор, Епархија шабачка, Српске православне цркве. До манастира Чокешине се стиже магистралним путем Лозница – Шабац са скретањем у село Мачвански Прњавор, који је од манастира удаљен 6 километара. Удаљеност манастира од Шапца је 34 км.
По предању,манастир је првобитно био задужбина војводе Милоша Обилића, који је започео градњу манастира уочи Косовске битке. Предање даље вели : Кад је гласник јавио Милошевој мајци да јој је син погинуо у Косовској бици на Видовдан 1389. године, она је рекла грађевинарима који су градили манастир: Чок више! Престајте са радом! И називи појединих делова манастирског имања ” Нечаја ” и ” Пусто поље ” доводе се у везу са речима које је гласник рекао Милошевој мајци: ” Не чај ” (не чекај) више, Милошева мајко, пусти овце на то ” пусто поље “, Милош ти је, мајко погинуо.
Довршетак радова на манастиру Чокешини ( почетак XВ века ) везује се за војводу Чокешу, властелина из тог краја. Манастир је , због свог положаја, неколико пута био рушен и спаљиван. Према записима на листовима књиге Октоиха (Осмогласника ), штампане у Москви 1777. године, Јеванђеља, штампаног у Москви 1782. , Општег Минеја , штампаног у Кијевопечерској Ларви 1766 и другим сачуваним књигама, види се да је манастир Чокешина обновљен 1785. године при архијереју ваљевском кир Јоакиму и старешини манастира јеромонаху Пајсију Лукићу. Мада је претрпео велика оштећења у Другом светском рату, манастир је последњи пут запаљен 1804. године, када је био знаменити Бој на Чокешини.
На Чокешини, више манастира, била је борба Давида и Голијата, бој међу Србима и Турцима за Карађорђева времена, где су на Лазареву Суботу, уочи Цвети, 16. априла 1804. године са 300 друга јуначки изгинули браћа Недићи ( Глигорије и Димитрије ), рођени у Осечини. После Боја на Чокешини, манастир је обновио 1823. године кнез Милош Обреновић при игуману Константину Вујанићу. Иконостас је прављен 1834. године а мајстори су били Михаило Константиновић из Битоља и Никола Јанковић из Охрида за време старешине манастира јеромонаха Софронија Мијатовића. Манастирска Црква је посвећена рођењу Пресвете Богородице и од 1830. године у цркви се налази чувена икона Покров Пресвете Богородице Чокешинске, пред којом се, како у прошлости тако и данас, на верни народ излива милост Господа нашега Исуса Христа и Пресвете Богородице.
Потстицајем старешине манастира Чокешине, игумана Германа, 1890. године подигнут је са северне стране до саме манастирске цркве, споменик од камена, висок 5 метара, под којим су положене на вечни починак мученичке кости браће Недића и славних Чокешинских јунака са места њихове погибије.
Од 2002. године, доласком схимонахиње Ане, започиње велика и значајна обнова манастира Чокешине. Уз помоћ државе, општине и верног народа а нарочито обитељи манастира обнавља се комплетно велики конак из 1928. године, на храму уместо црепа поставља се бакар , поново се споља малтерише храм и ставља нова фасада, ради се дренажа,унутрашњост храма се генерално санира, обија се стари малтер и зидови се доводе у пређашње стање, санира се олтар, комплетно се рестаурира иконостас из 1834. године и постављају се нови полијелеји. На месту старог чардака урађен је нови конак и озидана је нова зграда у економском делу. Урађен је асфалт до манастира и уређен је велики паркинг простор.
Контакт: www.manastircokesina.org.rs
