Село Прњавор лежи у југозападном делу мачванске равнице, између реке Дрине и брда Џајевца, обронка планине Цер, на путу Шабац – Лозница. Удаљен је од Шапца 26 км.
Аустријска војска је августа 1914. године починила страховита зверства у Поцерини и Мачви. Од свих места, по страдањима се издваја Прњавор, који је, после Шапца, највише страдао при првим упадима непријатеља у почетку светског рата.
Спомен-црква са костурницом, коју неки с правом називају „Ћеле кула западне Србије“, подигнута у Прњавору, селу које се нашло у средишту крвавих збивања у Првом светском рату, сведочи о страдањима мачванских сељака од аустро-угарске војске. Подигнута је у знак сећања на жртве аустроугарских зверстава у Прњавору 4. августа 1914. године и изгинуле ратнике у периоду од 1912-1918. године. Влада Републике Србије је 1962. године Спомен-цркву са костурницом прогласила спомеником културе од изузетног значаја.
На иницијативу Прњаворчана и несебичним залагањем др Арчибалда Рајса и свесрдној помоћи краља Александра, жртвама Првог светског рата у Прњавору подигнута је Спомен-костурница. Председник пододбора за њено подизање био је Никола Пашић, а потпредседник Арчибалд Рајс. Спомен-костурницу пројектовао је Милан Минић један од највећих српских архитеката прве половине двадесетог века. У њу су похрањене кости страдалника из Прњавора, а свечано је откривена 5. новембра 1922. године.
Костурница у Прњавору својеврстан је споменик који подсећа на мучења и страдања у Првом светском рату. Унутрашња уметничка опрема крипте својим модерним изразом евоцира успомену на страдања становника Прњавора и истовремено одаје достојну пошту палим жртвама за слободу Србије. Спомен – костурница у Прњавору представља мању грађевину, зидану 1922. године у псеудо – византијском стилу. Изграђена је од камена у облику грчког крста, са куполом на пресеку бродова. Портали и фасада капеле украшени су орнаментиком неовизантијског стила. Испод пода је гробница у којој су сахрањени посмртни остаци 535 палих ратника и жртава аустро-угарске војске. Унутрашњост капеле је осликана са зидним сликама Шпире Боцарића са мотивима стрељања, мучења, убијања и спаљивања сељака.
Због огромних жртава и јуначког отпора непријатељу, Прњавор је 9. јуна 1934. године, одликован за храброст Орденом Карађорђеве звезде са мачевима – четвртог реда. То је једино село у Србији које је добило ово одликовање. Злочине које је починила Аустроугарска војска у Прњавору, пред светску јавност изнео је др Арчибалд Рајс професор Лозанског универзитета.
