Туристичко – географски положај
Шабац је један од већих и познатијих градова Србије. Налази се у северозападно делу Србије, на тромеђи Мачве, Поцерине и Посавине, на десној обали реке Саве. Град Шабац обухвата територију од 795 км², 49 катастарских општина и 52 насеља са укупно 122.893 становника. Граничи се са општинама: Богатић, Лозница, Владимирци и Коцељева. Према Шапцу гравитирају три микрорегије које чине његово залеђе: ка западу се простире Мачва, ка југу Поцерина, ка истоку Посавина. Шабац је после Београда најсевернији град средишњег дела Србије. Географски положај центаралне тачке Шапца одређен је координатама 44°46северне географске ширине и 19°14 источне географске дужине. Лежи на 80 м надморске висине и он је равничарски, низијски и долински град. Изузетно је добро саобраћајно повезан са својом околином иосталим деловима земље.
Најкраћа веза са Босном и Херцеговином се остварује преко друмских мостова на Дрини, код насеља Бадовинци и града Лознице, а са Војводином преко два моста код Шапца (друмског и железничког), друмског и пешачког моста код Сремске и Мачванске Митровице.
Територију града Шапца чине сва насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ове јединице локалне самоуправе. На територији града Шапца су заступљена три вида транспорта: друмски, железнички и речни. Мрежу друмских саобраћајница чине магистрални, регионални, локални и некатегорисани путеви. Магистрални путни правци који се укрштају на подручју Општине су М-19 (Београд – Обреновац – Шабац – Лозница – Мали Зворник) и М-21 (Нови Сад – Рума (укрштање са аутопутем) Шабац – Ваљево – Ужице). Коридор X (аутопут Београд-Загреб, Е-70) се налази на 29 км од Шапца. Од Београда, Шабац је удаљен аутопутем преко Срема 85 км, копном према западу, односно 103 км узводно реком Савом. Веза преко Обреновца краћа за 2 км. Од Новог Сада удаљен је 72 км, од Лознице 53 км, Ваљева 68 км, Сремске Митовице 43 км. Такође, Шабац је повезан са туристичким дестинацијама као што су Бања Ковиљача (удаљена је 57 км путем М-19), са бањом Врујци (80 км путем М-21), Дивчибарама (100 км), као и са Рајцем (92 км). Развијена је и мрежа регионалних путева, који повезују територију града са градовима, општинама у окружењу и суседским државама Републиком Српском 38 км и Хрватском 40 км. Подручјем града Шапца пролази регионална железничка пруга Рума – Шабац – Лозница – Мали Зворник – Зворник (Босна и Херцеговина), са железничком станицом за путнички и теретни саобраћај. Град је на пловном делу реке Саве и има могућност укључења у речни саобраћајни систем Србије и Европе.
Положај Шапца у односу на реку Саву, условио је да град постане пристаниште равне Мачве и посавско–поцерског побрђа. Речном пловидбом, Шабац је повезан са Београдом, а даље пловним системом Дунава у свим подунавским земљама. У Шапцу постоји пристаниште и слободна безцаринска зона. Пристаниште на Сави, уз остале саобраћајне потенцијале, само је потврда доброг геопрометног положаја града. Са севера (Војводина), као и са истока у град се долази преко друмском моста на реци Сави. Речни саобраћај се тренутно одвија преко пристаништа некадашње гигантске хемијске индустрије „Зорка“, чији се капацитети осим за сопствене потребе користе и за пружање услуга другим корисницима који у робно-транспортном смислу гравитирају овом пристаништу. Међународни аеродром „Никола Тесла“ је удаљен око 50 км.
Мачва
Мачва, површине 860 км² је најпространија равница у Централној Србији. Ограничена је лактастом окуком реке Саве, доње Дрине и одсеком југу и Поцерини. Дужина равнице у меридијанском правцу износи 33 км, а ширина до 27 км. Мачва је као и Војводина део дна Панонског басена. Сремско-мачванско-семберијску низију, између Фрушке горе и јужнопанонског одсека, чини дно долине доње Саве, коју карактеришу плитка удубљења, ниска узвишења иинтересантан хидрографски систем. Највећи део Мачве лежи на надморској висини 78-90 м, те висинске разлике ретко премашују 15 м.
Поцерина и планина Цер
Шабачка Поцерина површине 315 км² и Шабачка Посавина површине 312 км², простиру се јужно од Мачве, односно јужно од Саве, до посаво-тамнавске упоредничке греде – на југу (према Тамнави) и до провско–свилеувске меридијанске греде – на истоку (према обреновачкој Посавини). Дакле, у рељефу око Шапца, јужно од Саве, истичу се три заравни, такозвано посавско-поцерско степениште. Посебну карактеристику рељефа шабачке Поцерине и шабачке Посавине чине ретки крашки облици у кречњачким оазама. Они су најчешће предастављени површинским крашким облицима вртачама. Планина Цер са највишом тачком 687 м, виша је за 148 м од Фрушке горе која има укупну висину 539 м. Цер се уздиже изнад десне долинске стране реке Дрине, 22 км југозападно од Шапца. Цер је ка северу најистуренија острвска планина јужног обода Панонског басена; ниска је планина и упореднички издужена око 15 км. Церско планинско било састоји се од гранита који је опкољен шкриљцима у њеној самој подгорини. Цер је типично лаколитска и хорст – планина.
Река Сава
Река Сава је највећи и најважнији хидрографски објекат. Сава настаје спајањем река Саве Долинке и Саве Бохињке код Радовљице у северозападној Словенији. Слив реке Саве је значајан слив југоисточне Европе, који обухвата површину од приближно 97.713 км² што представља 12% површине слива Дунава. Она припада Црноморском сливу. Слив реке Саве захвата шест држава: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора и Албанија. У Србију улази код села Јемена. Сава је трећа притока Дунава. Дужина реке Саве од њеног главног извора у планинама северозападне Словеније до ушћа у Дунав у Београду је 945 км. А дужина којом протиче кроз Србију је 204 км . Са просечним протоком воде на ушћу од око 1.700 м³/с, река Сава представља водом најбогатију притоку Дунава, са учешћем од скоро 25% у укупном протоку Дунава.
Река Сава протиче и кроз град Шабац. Поред тврђаве Стари град, она се налази на 103 км од ушћа у Дунав код Београда. Корито Саве код Шапца широко је 620 м, а најшире у свом сливу код села Мишар око 750 м. Највећа дубина у њеном кориту измерена је узводно од Шапца код села Хртковци и она износи 25 м у време високог водостаја. Река Сава највише воде има у марту, априлу и новембру, а најмање у августу и септембру. На водостај реке Саве делује и успор високих вода Дунава. Поред велике количине воде, Сава носи и знатне количине песка и суспендованог материјала, од којег ствара бројне спрудове и острава (аде). У њеном кориту, близу Шапца, налазе се Дреновачка и Мишарска ада. Од ушћа Дрине до ушћа у Дунав, Сава је дугачка 180,2 км.
