Иако о жупи Свете Ане нема много писаних трагова, будући да из разних разлога нису сачувани, зна се да су католички верници у Шапцу одавно присутни због близине граница с крајевима насељеним већинским католичким живљем. Ипак, са сигурношћу се може рећи да је бројнији долазак католичког становништва, поготово у Шабац, забележен тек после Првог светског рата. Међу њима знатан број били су школовани стручњаци: лекари, техничари, механичари али и различите занатлије које су недостајале Шапцу.
Иако су се мисе и раније одржавале у просторијама Подринске учитељске школе и Колу српских сестара (како је записано 1926. године), у јуну 1928. године почело је копање темеља нове цркве у делу града који се зове Баир, близу железничке станице. У Шапцу тада, према Шабачком гласнику, није било: “Ни 150 душа католичких”.
Свечани благослов и полагање камена темељца обавио је 29. јула 1928. године фра Крста Беламарић, каноник Београдског каптола, уз асистенцију шабачког жупника Младена Момчиновића, присутног свештенства и заступника градских власти (земљиште је поклонила Шабачка општина), а свечана посвета била је 21. октобра 1928. Те године основана је и Жупа, а 3. новембра 1935. у цркви су посвећена два споредна олтара са својим киповима: Блажена Девица Марија и Св. Анте Падовански. Кипове од липовог дрвета, који се и данас налазе у цркви, израдио је Драгутин Хорват из Домжала поред Љубљане. Посветио их је Петар Влашић, консултор Београдске надбискупије. Жупа је тада, како је записано, имала 800 душа.
Подручје жупе обухвата Шабац и крај испод Београда све до босанске границе. Поред фрањеваца, жупу су водили салезијанци, дијецезански свештеници, а сада свештеници Неокатекуменског пута. У Шапцу су деловале часне сестре милосрднице св. Винка Паулског.